Značaj hormona štitne žlijezde za trudnoću

Kategorija: Zdravlje

Piše: Prof. dr Miloš Žarković spec endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije (KCS) i stručni saradnik u Poliklinici „Rezidencija zdravlja Kerber"

UTICAJ TIROIDNE BOLESTI NA TRUDNOĆU I POTOMSTVO

Optimalna koncentracija tiroidnih hormona je neophodna za normalno začeće, normalan tok trudnoće i razvoj ploda. Poremećaj funkcije štitaste žlezde može da i kod žena i kod muškaraca dovede do problema u seksualnoj funkciji, kao i do infertilnosti.

Tiroidni hormoni se sintetišu u štitastoj žlezdi, i to su tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). T3 je aktivan hormon i on nastaje iz T4 u organima i tkivima dejstvom specifičnih enzima. Tiroidno stimulišući hormon (TSH) luči hipofiza, žlezda koja se nalazi na bazi mozga, a čije lučenje direktno kontroliše mozak. Ovaj hormon je pod direktnom kontrolom mozga i govori koliko je mozak zadovoljan količinom tiroidnih hormona. Povećana koncentracija TSH govori u prilog nedovoljne količine tiroidnih hormona. Jod je neophodan za sintezu tiroidnih hormona, a potrebe za jodom su značajno veće u trudnoći.

Poremećaji tiroidne funkcije su česti u toku i neposredno posle trudnoće

Veliko istraživanje sprovedeno 2011. godine koje je obuhvatalo preko 117000 trudnica pokazalo je da se kod 15.5% trudnica nalazi snižen rad štitaste žlezde,a u 5.5% rad je povišen. Ovo je značajno zato što je poremećaj funkcije štitaste žlezde udružen sa povećanom učestalošću komplikacija trudnoće i to najviše sa pobačajima i prevremenim porođajima.

Uloga hormona štitne žlijezde

Štitna žlijezda (lat. Glandula thyroidea) neparna je žlijezda s unutrašnjim izlučivanjem, leptirastog oblika. Smještena je na prednjem donjem dijelu vrata. Uloga zdrave štitne žlijezde je proizvodnja i lučenje hormona trijodtironina (T3), tiroksina (T4) i kalcitonina. Hormoni štitne žlijezde imaju važnu ulogu u regulaciji metabolizma – povećavaju opšti nivo metabolizma, čime utiču na pravilnu funkciju cijelog organizma:

• osiguravaju budnost, reakcije na podražaje, pamćenje i sposobnost učenja,
• povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika i stvaranje topline,
• povećavaju minutni volumen srca,
• povećavaju sintezu bjelančevina,
• potiču metabolisanje steroidnih hormona, vitamina B i nekih lijekova,
• podstiču lučenje hormona rasta,
• učestvuju u razvoju središnjeg nervnog sistema,
• ubrzavaju metabolizam masti (čime podstiču razgradnju holesterola i smanjuju njegovu količinu u organizmu),
• imaju važnu ulogu u reprodukciji i održavanju normalne trudnoće,
• štitna žlijezda luči i male količine hormona kalcitonina koji je odgovoran za smanjenje količine kalcijuma u krvi, čime se on ugrađuje u kosti što potiče procese okoštavanja i rast kosti u dužinu.

Mnogo puta ljudi "krive" štitnu žlijezdu za svoje probleme pojačanog apetita, (pre)slabog apetita, gojaznosti, mršavosti, ali i promjena raspoloženja i slično. No, u normalnim uslovima štitna proizvodi hormona tačno onoliko koliko organizmu treba. Stvaranje, a potom i lučenje hormona štitne žlijezde zavisi od unosa dovoljne količine joda u ishrani, a ona je pod kontrolom hipotalamusa koji luči hormon TRH, koji pak stimuliše žlijezdu u mozgu – adenohipofizu. Ona preko svoga tireostimulirajućeg hormona – TSH-a, stimuliše štitnu i time utiče na štitnu da obavlja svoju funkciju. Regulacija je na principu negativne povratne sprege što znači da, čim štitna ne stvara i ne luči dovoljno hormona (zbog manjka joda, bolesti štitnjače ili nakon operacije), adenohipofiza odmah pojačava stvaranje i lučenje TSH-a. Čim se stanje popravi i nivo hormona štitne normalizuje, adenohipofiza usporava i svoju proizvodnju TSH-a.

„Rizik pobačaja kod žena sa blago povišenim koncentracijama TSH je dva puta veći nego kod žena koje imaju normalan TSH", prof Žarković

Optimalna koncetracija tiroidnih hormona majke je neophodna za normalan razvoj ploda. Blag nedostatak tiroidnih hormona majke ne utiče na inteligenciju deteta, ali težk deficit ovih hormona ima negativan uticaj na ineteligenciju. Srećom imamo dovoljno vremena da korigujemo nedostatak ovih hormona, te ako se nedostatak ovih hormona koriguje pre 24 nedelje trudnoće, neće biti neželjenih efekata na plod . Međutim, nedostatk tiroidnih hormona, kao i nedovoljan unos joda, predstavljaju faktor za nastanak drugih problema kod potomstva, kao što je bolest nedostatka koncentracije i hiperaktivnosti (ADHD) ili poremećaja u ponašanju.

Lečenje tiroidnih bolesti je bezbedno, a lekovi za lečenje ovih bolesti nisu skupi. Kod problema sa fertilnošću treba ispitati tiroidnu funkciju. Naročito treba obratiti pažnju na tiroidnu funkciju trudnica koje su imale ranije spontane pobačeje, imaju porodičnu anamnezu šećerne bolesti ili imaju povišen šećer u krvi.