Panični napadi i poremećaji panike

Kategorija: Psihologija1

Autor: Renata Senić

Odlomak iz knjige "Strah od života"

Panični napadi su simptomi anksioznosti, ali činjenica je da je panični napad jedno posebno stanje koje je povezano sa anksioznošću drugačije od svih ostalih. Osnovna vidljiva karakteristika napada panike je da se oni javljaju jako naglo, doživljavaju prilično emocionalno i ugrožavajuće i utiču na ljude tako da se oni u toku napada osećaju potpuno onesposobljeno. Danas u svetu, panični napadi predsatavljaju veliki problem. Na primer, prognozira se da će oko 60 miliona ljudi u toku života doživeti napad panike. Dok oko 3 miliona ljudi u toku života doživi pravi panični poremećaj.

Najrizičnije godine za prvo javljanje napada panike su između 15 i 19.

Žene dva puta češće nego muskarci doživljavaju napade panike, i do osam puta je verovatnije da će se napad panike javiti kod bliskog člana porodice koje imaju istoriju napada panike, nego kod onih koje nemaju.

Napadi panike se razlikuju po vrsti i izraženosti simptoma. Neće svi ljudi doživeti sve simptome i neće ih doživeti u jednakoj jačini. Međutim, koliko god bili izraženi simptomi, napad panike za sve koji ga dožive predstavlja vrlo neugodno i zastrašujuće iskustvo.

Napadi obično traju desetak minuta, ali mogu trajati i kraće ili duže: nekada traju od jednog do pet minuta, a ima slučajeva u kojima su potrajali i po pola sata. Ima i ljudi kojima su tek lekari, po odlasku u hitnu pomoć, zaustavili napad panike. Generalno, svi koji dožive neprijatno iskustvo u vidu napada panike, potraže savet lekara opšte prakse, ili savet kardiologa. Posebno iz razloga što ti napadi imaju tendenciju da se ponavljaju.

Napad panike, bio on povezan sa agorafobičnim strahovima (agorafobija je strah od otvorenog prostora) ili ne, može da preraste u poremećaj panike. Uglavnom se ovi napadi ponavljaju i javljaju iznenadno u toku više meseci ili godina. Oni traju dok se pojedinac ne odluči na traženje profesionalne pomoći povodom sve jačih simptoma koji utiču na celokupan život. Taj uticaj na celokupan život se ne odnosi isključivo na sve jače simptome panike, već i na druge negativne emocije koje se javljaju povodom panike, povodom simptoma i napada. Ljudi se uglavnom stide svojih poremećaja, a posebno se stide povodom napada panike. Kako napadi panike bude burna ponašanja koja ljudi u toku napada ne znaju kako da spreče, jednom kada napad prođe i kada osoba ostane sa svojim sećanjem na ponašanje i reči koje je izgovorila u toku napada, uglavnom se oseća postiđeno, neadekvatno, osramoćeno, sa ponavljanim pitanjima oko toga "šta li sada okolina misli o meni kada sam u stanju da tako izgubim kontrolu". Sopstvena osećanja neadekvatnosti se često doživljavaju kao veće ili manje narcističke povrede. Stid povodom napada panike je možda čak i manje neugodna emocija od straha povodom sledećeg napada panike Strah povodom napada panike gotovo sigurna garancija da će osoba doživeti sledeći napad. Što je jači strah od narednog napada, to će naredni napad biti jači, neprijatniji, a osoba se posledično osećati manje kompetentno i funkcionalno.

Pozitivna strana i lepa vest za ljude koji pate od napada panike je da je uspešnost tretmana napada panike visoka, u jednom broju slučajeva, tretman tegoba završava relativno brzo, dok kod drugih može da potraje nekoliko meseci ili čak godina. U zavisnosti od individue i vrste pomoći koju izabere, tretman napada panike se, kod jednog broja ljudi, može uspešno završiti za samo nekoliko terapijskih seansi. Međutim, svaki tretman je posebno dizajniran za datog klijenta i, ako se ne završi za nekoliko seansi, to ne znači da je osoba ozbiljno poremećena. Svako ima svoj ritam nošenja s teškoćama. I u slučaju veoma brzog rešavanja simptoma, ponekada je moguće da se simptomi vrate, te i klijenti ponovo potraže konsultacije s terapeutom. Iako je ritam uvek individualan, poenta je da do poboljšanja i učenja kako da se nosimo sa simptomima i preuzmemo odgovornost za ono što nam se dešava, u nekim slučajevima dolazi veoma brzo.

Kriterijumi za napad panike:

palpitacija, lupanje sra, povišen puls
znojenje
obamrlost ili drhtavica
osećaji kratkoće uzdaha i gušenja
osećaj davljenja
bol ili osećaj nelagode u grudima
mučnina ili nerijatnost u stomaku
osećanja vrtoglavice, nestabilnosti, mućenja u glavi i nesvestice
derealizacije (osećaj da se ne nalazimo u realnosti) ili depersoanlizacija (osećaj odvojenosti od samog sebe)
strah od gubitka kontrole ili ludila
strah od smrti
osećaj utrnulosti
jeza ili naleti vrućine

Kriterijumi za poremećaj panike:

obnovljeni neočekivani napadi panike
bar jedan od napada je u trajanju od bar jednog meseca (ili duže) praćen jednim (ili više) od sledećih simptoma:
konstantnom brigom oko javljanja sledećeg napada panike
brigom oko implikacija ili posledica napada (kao što su gubitak kontrole, srčani napad, strah od ludila itd)
značajna promena u ponašanju koja se dovodi u vezu sa napadima panike
panični napadi nisu proizvod fizioloških efekata supstanci kao što su lekovi ili doge, niti posledica lošeg fizičkog zdravlja, kao što je uvećanje štitaste žlezde ili neki drugi problem sa telesnim zdravljem
panični napadi nisu sastavni deo drugih mentalnih poremećaja kao što je socijalna fobija, opsesivno-kompulsivni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj, separacione anksioznosti.

Kako nastaje napad panike?

Vodeći se principima Kognitivno bihejvioralnih terapija (KBT & REBT) možemo dati sledeće određenje. Jednom kada ste već osetili anksioznost «bez nekog vidljivog razloga», tada je moguće da izgradite anksiozan stav prema potencijalnim budućim epizodama anksioznosti. U tom slučaju, mislili biste nešto poput «bilo bi baš grozno da opet budem anksiozan». A misliti na ovaj način vodi u anksioznost (setimo se izreke: "strah se strahom hrani")! Zatim, na sledećem nivou, vi opažate narastajuću anksioznost i mislite nešto u stilu «ovo je baš gadno, sad postajem anksiozan». Ovakvo mišljenje vodi do povećane anksioznosti koja je okidač za sledeću misao tipa «O ne, sada već gubim kontrolu, šta ako se onesvestim, ili uspaničim ili dobijem srčani udar ili počnem da se ponašam potpuno ludo?» To bi bilo užasno. Anksioznost je, na ovaj način, ponovo uvećana, što vodi do još drastičnijih anksioznih misli, i tako u krug. Bitno je obratiti pažnju na činjenicu da se ovaj obrazac odvija veoma brzo, i da osobe, u najvećem broju slučajeva, ne prate sopstvene misli koje izazivaju napad panike.

Da dodamo i negativne propratne elemente. Veliki broj ljudi koji doživljava napade panike ima tendenciju ka hiperventilaciji (prebrzom, preobimnom disanju). To znači da u organizam unose previše kiseonika, dok se paradoksalno osećaju kao da moraju još više i brže da dišu jer nemaju dovoljno vazduha. Smanjenje nivoa ugljen-dioksida je glavna posledica hiperventilacije. Osim toga, hiperventilacija dovodi do "manjka" kiseonika u mnogim ćelijama, bez obzira što brzim udisanjem unosimo i više kiseonika u pluća. To za posljedicu ima sledece dve grupe simptoma:

1. Vrtoglavicu; dozivljaj zbunjenosti; nedostatak vazduha; zamagljen vid i osjećanje da je sve nestvarno
2. Ubrzan rad srca; utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama; oznojeni dlanovi i ukočenost mišića

Kako hiperventilacija predstavlja fizički napor, osoba koja hiperventilira često oseća toplotu u telu, crvenilo, iscrpljenost i umor. Naprezanje grudnih mišića tokom hiperventilacije dovodi do stezanja i bolova u grudima.

Ako se prebrzo ili preduboko disanje nastavi, dolazi do druge faze hiperventilacije, koja se ispoljava na sledeći način

-još jačom vrtoglavicom, često praćenom osećajem mučnine
-osećanjem gušenja
-bolom u grudima
-privremenom oduzetošću mišića
-gubitkom svesti
-sve većim osećanjem straha – straha da će se nešto strašno dogoditi, u krajnjem slučaju-smrt.

Novi set činjenica koje bi bilo poželjno da nauče svi ljudi koji imaju probleme sa epizodama panike je da bez prisustva anksiznog stava koji glasi da je – anksioznost, i sve njene posledice, grozna i nepodnošljiva, panika se ne bi pojavila čak iako bi osoba ubrzano disala i unela u organizam previše kiseonika! Dakle, anksiozni stav, odnosno mišljenje je ono što valja prepoznati i promeniti kako bi se sprečili panični napadi. Međutim, veoma mali broj ljudi je upućen u ove činjenice. Zato se mnogi i dalje skalanju od situacija povodom kojih se mogu osetiti anksiozno, neki piju ili uzimaju lekove kako bi umanjili anksioznost, što na kratke staze može da pomogne, ali ne leči uzrok anksioznosti niti paničnih napada.

Ukoliko ste anksiozni, ili ste nekada doživeli napad panike, za početak bi valjalo da obratite pažnju na sopstveno mišljenje, na ono što sebi govorite kada osetite strepnju ili slutite da se napad panike bliži. Sasvim je izvesno da ćete među tim mislima naći neke poput prethodno opisanih: "grozno je biti anksiozan, biću postiđen ako doživim napad panike, neću moći da podnesem taj užas, ništa gore od toga ne može da mi se dogodi". Setimo se još jednom, na kraju ovog teksta – da se strah strahom hrani! Užasavanje povodom neprijatnosti vodi sve većim neprijatnostima. Ideja da ne možete podneti sledeći napad panike, čini da se osećate slabo (takođe je i potpuno nerealna, s obzirom na činjenicu da ste u prošlosti već uspeli da podnesete i preživite panično stanje). Zahtev da budete mirni, u vama stvara sve veći nemir. Probajte da "ulovite" svoje anksiozne misli i prepoznate obrazac po kom vas one čine sve anksioznijim. Ako uspete u tome, napravili ste najvažniji korak – korak koji vodi razumevanju porekla anksioznosti i napada panike. Nakon tog koraka, suština se svodi na upornu težnju da iskorenite iracionalne misli i vežbate ideju da se neprijatnosti mogu podneti. To ćete najbolje i najbrže učiniti suočavanjem sa situacijama u kojima se osećate anksiozno ili panično.

Autor Renata Senic,

www.psihoterapijsketeme.rs